ЋирилицаЛатиница КонтактЈавне набавке


 

ARHIVALIJA MESECA

 

2


3

 

4

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА
:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац


АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић


ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић


ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

1

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – МАРТ 2026.

 

  

 

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
- српски дипломата


Син Вишње и њеног другог супруга Теодора Михаиловића, сиромашног сељака из Црне Горе, оснивач династије Обреновић, Милош Обреновић, рођен је 18. марта 1780.  године у селу Горња Добрња код Пожеге.
(Према: Радош Љушић, Кнез Милош (1783-1860): државотворни владар. На споменику Кнезу Милошу, који се налази у Градском парку у Пожаревцу, уклесана је година рођења 1780.

Вођа Другог српског устанка, обновитељ државности Србије, српски кнез, владао је од 1815. до 1839. године и од 1858. па све до смрти 1860. године. Извојевао је аутономију Србије у оквиру Отоманског царства и добио наследно звање Кнеза. Своју власт књаз Милош је започео ратом и покорношћу, али се доцније, од његове „мале“ власти у турској провинцији Србији, стигло до самоуправне Кнежевине, преко граница пашалука.

Када су сви мислили да је српски народ сатрт, Милош је Србију „пунио“ живим Србима  колонизацијом. Оштроумни, необразовани „Књаз“, дошљаке је ,за извесно време, ослобађао данка и других дажбина, а од староседелаца тражио да им излазе у сусрет, придржавајући се начела да се земља може држати само ако се обрађује. До стварања нових баштина тога времена долазило се масовним крчењем, ограђивањем обрадивих површина, утврђивањем међа, при чему је земља добијала на вредности и цени. На тај начин земља је насељена и поседнута, домаћини су се умножили, а њихове баштине постале чврсте.

Пожаревац као град, као градско насеље, велику захвалност дугује Књазу Милошу Т. Обреновићу, свом ослободиоцу и првом урбанисти, који је Пожаревац изабрао за своју другу престоницу. О новој чаршији, по подизању цркве, конака за кнеза и кнежевиће, Јоаким Вујић је 1826. године забележио: Ова варош може имати 250 домова између којих по чаршији јесу многи трговачки и мајсторски дућани, а изван чаршије имају домове работници и земљоделци.
(Према: Окружно здање Скупштине општине Пожаревац, Народни музеј Пожаревац, Пожаревац, 1998.)

 

Око Милошевог двора у Пожаревцу подигнуто је више других државних зграда за потребе администрације, војске, служитеља и других службеника. Године 1837. отворена је ту прва војничка школа која је била први зачетак нашој артилеријској школи. Близу конака била је школа, а до “малог конака“ – за кнежевиће Милана и Михајла, налазила се кнежева канцеларија и писарев стан. Милош је започео изградњу свог конака - дворца априла 1825. године. Насупрот кнежевом конаку, у истој авлији, кнез је подигао конак за књегињу Љубицу, 1827. године.
(Према: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 1876.; лист „Грађанин“, бр. 10, од 9. марта 1941. године)

У години обележавања 246 година од рођења Књаза Милоша Обреновића, као архивалију месеца марта објављујемо Указ Кнеза Милоша, којим се забрањује куповина и продаја девојака за склапање брака и у седам тачака прописује начин и услови за обављање венчања и свадбе. Допис је упућен Јосифу Момировићу, протопрезвитеру Нахије Пожаревачке и садржи печат Београдске Митрополије и Милоша Обреновића, Кнеза Српског, вође Другог српског устанка, утемељитеља династије Обреновић.

Фотографија: Указ Кнеза Милоша Обреновића, којим се забрањује куповина и продаја девојака за склапање брака, упућен Јосифу Момировићу, протопрезвитеру Нахије пожаревачке; документ садржи печат београдске Митрополије и Милоша Обреновића, Кнеза Српског са печатом.
Историјски архив Пожаревац, VARIA 1791 -  , 215

Обрадила: Мирјана Степановић, виши архивист